Šampion ili atletsko čudo u pocepanim cipelama
Šampion iz Sombora ili atletsko čudo u pocepanim cipelama
05.05.2016. godine
Lazar Rišar (22) iz Sombora je maratonac koga život nimalo nije mazio, a čija je životna priča potresla celu Srbiju. Teški uslovi u kojima je živeo godinama nisu ga spečili da ipak osvoji brojne maratone i preko 50 medalja.
Somborski Forest Gamp, kako su ga prozvali, preko noći je postao tema brojnih priča i akcija humanih ljudi, koji su kada su preko društvene mreže Fejsbuk saznali za njegovu tužnu životnu priču odmah počeli da traže načine kako da mu pomognu i olakšaju život.
Lazar nema ni oca ni majku. Do skoro je živeo sa osmočlanom porodicom u surovim uslovima, u oronuloj šupi. Radio je gde god su ga zvali, bilo za hranu, bilo za neku sitnu paru. Nastavio je da trči. Maratoni, medalje i pehari su se ređali.
Sa jednom platom, bez vode, hrane, grejanja, bez čuvenog interneta i televizora, Lazar je znao i da živi na temperaturi ispod nule, a njegov jedini beg od realnosti bilo je trčanje.
– Slučajno sam saznao 2011. godine za trku i odmah se prijavio na nju. Nisam ni znao šta me čeka, i bez priprema istrčao preko 20 kilometara. Tada je zvanično počela moja ljubav prema ovom sportu – tako priča Lazar.
Istrčao je maraton 2011. godine, a onda su se trke i osvajanje medalja samo nizale.
Mnogi su mu godinama svašta obećavali. Šampion nije dobio krov nad glavom, ali jeste preko 50 zasluženih medalja koje je ponosno čuvao i pokazivao svima. Trčao je polumaratone, maratone, pa i ultramaratone.
– Trčanje mi je dalo snagu. Bilo mi je teško da treniram, ali sam trenirao, a teški uslovi za život su mi dodatno otežavali stvar. Jedina želja mi je bila da imam svoj topli dom. O tome sam maštao.
Učešćem na somborskom maratonu pokrenuo je pravu lavinu internet i javnih priča o sebi, mladiću koji je u farmerkama i starim, poluraspadnutim cipelama bez većih problema istrčao polumaratonsku stazu dugu 21 kilometar.
Za manje od četiri meseca uz pomoć dobrih ljudi i prijatelja ovaj mladi somborski maratonac rešio je svoj najveći problem i dobio sopstveni krov nad glavom.
Sada mu preostaje samo da trči i da rezultatima opravda ovu nemerljivu sreću, koju su mu omogućili ljudi dobrog srca.
– Veliki broj ljudi mi je pomogao. Sad još posao da pronađem i uspeo sam – zaključuje maratonac.
